Поголемиот дел од Иран е без пристап до интернет од четврток попладне, најстрогиот карантин во последниве години, воведен по деновите на ескалација на антивладините протести. И покрај ова, мал број Иранци сè уште ги ризикуваат своите животи за да споделуваат пораки и информации со надворешниот свет, објавува „Гардијан“.
Благодарение на шверцуваната технологија, мал дел од земјата сè уште може да испраќа фотографии и видеа до светот. На пример, каналот на Телеграм „Вахид Онлајн“ во понеделник објави фотографии од тела на улицата во Кахризак, на јужната периферија на Техеран, а во недела сподели видео од демонстранти кои скандираат „Смрт за Хамнеи“.
Според Амир Рашиди, ирански експерт за дигитални права, некои од овие пораки се пренесуваат со помош на алатки за заобиколување на онлајн цензурата, како што се прокси-серверите на Телеграм и прелистувачот „Цено“.
Клучната улога на терминалите на Starlink
Сепак, најзначајниот дел од овој систем се терминалите на Starlink, кои се поврзуваат на интернет преку сателити во ниската Земјина орбита и масовно се шверцуваат во земјата во текот на изминатите две години.
Се проценува дека во Иран моментално има помеѓу 50.000 и 100.000 терминали на Starlink. Корисниците на услугата, која е дел од компанијата SpaceX на Елон Маск, сочинуваат само мал дел од населението на Иран од над 90 милиони луѓе.
🚨🇮🇷STARLINK HACKS IRAN’S BLACKOUT: THE FIREWALL IS FAILING
A rebel tech group is using Elon’s satellites to outsmart Iran’s internet shutdowns.
For 2 years, they’ve worked with local activists to beam protest footage out and smuggle real news back in.
The effort is holding… pic.twitter.com/hkUBDegUmn
— Mario Nawfal (@MarioNawfal) January 11, 2026
Даг Мадори, директор за интернет аналитика во Кентик, проценува дека вкупниот број на корисници, дури и со споделена врска, е најмногу неколку стотици илјади. Тие претставуваат последната слаба алка на Иран со надворешниот свет, бидејќи многу малку електронски информации ја напуштаат земјата, освен минимален сообраќај од компании и поединци одобрени од режимот.
10 години затвор за поседување терминали на Старлинк
Иранските власти активно бараат терминали на Старлинк, блокирајќи цели населби со опрема за електронско војување и пребарувајќи покриви со беспилотни летала за сателитски антени. Според законот донесен во 2025 година, поседувањето терминал на Старлинк може да се смета за шпионажа за Израел и е казниво со затвор до 10 години.
People attending the funeral of a protester killed by security forces were heard chanting “Khamenei will be toppled this year” on Monday at Tehran’s Behesht-e Zahra cemetery, according to a video obtained by @Vahid. pic.twitter.com/g3PhjAbG6t
— Iran International English (@IranIntl_En) January 12, 2026
„Тие во основа го криминализираа Starlink до тој степен што во законот велат дека ако го користите Starlink, тоа е еквивалентно на спроведување шпионски операции за Израел и ЦИА“, рече Рашиди, додавајќи дека не е јасно колку терминали се запленети и колку се сè уште оперативни.
Опремата што се користи за блокирање на терминалите е од воен квалитет, слична на онаа што се користи за блокирање на беспилотни летала на бојните полиња во Украина. Системите се скапи, трошат многу енергија и можат да се користат само локално. „Не е евтино. Тоа е нешто што би го нашле во воен арсенал, а има само неколку видови добавувачи“, објасни Мадори.
Сепак, оние што поседуваат шверцувани терминали сè уште можат да се поврзат на интернет, иако во области со големи пречки, сигналот е само доволно добар за испраќање пораки. Потехнолошки упатените корисници користат VPN мрежи за да ја прикријат својата локација, додека други едноставно ги поместуваат своите терминали за да избегнат откривање.
Сепак, Мадори предупредува дека ако владата одлучи да инвестира доволно ресурси, би можела да ги следи корисниците. „Во зависност од тоа колку напор иранската влада сака да вложи во тоа, тие би можеле да ги следат сигналите што користат одредена фреквенција што овие терминали мора да ја користат“, рече тој.
🔻هشدار: این ویدیو حاوی تصویر معترضی است که هدف شلیک «ساچمه» قرار گرفته است.
این ویدیو از اعتراضات اراک به دست بیبیسی فارسی رسیده است که گفته شده مربوط به شب ۱۸ دی ۱۴۰۴ است.
در ویدیو معترضان شعار «این آخرین نبرده، پهلوی بر میگرده» سر دادند که مورد حمله ماموران قرار می… pic.twitter.com/y61cDFFE1r
— BBC NEWS فارسی (@bbcpersian) January 13, 2026
Создавање национален интернет
За оние кои немаат пристап до надворешниот свет, објава на државниот канал Телеграм на новинската агенција IRIB даде увид во можната иднина. Листата на веб-страници што ќе бидат достапни вклучува домашни пребарувачи, услуги за мапи и навигација, апликации за пораки, па дури и иранска верзија на Netflix само со содржина одобрена од владата.
Според Рашиди, сите овие страници се дел од напорите за создавање национален интернет – ограничена верзија на мрежата, управувана од владата и речиси целосно отсечена од надворешниот свет. Тој додаде дека проектот е во тек уште од администрацијата на Рохани и сега се чини дека функционира.
Amid an internet shutdown, protesters took to the streets in Karaj, west of Tehran, on Sunday evening, chanting anti-government slogans, according to videos sent to Iran International. pic.twitter.com/Ta0Dze1j1m
— Iran International English (@IranIntl_En) January 12, 2026
Експертите предупредуваат дека ова би можело да значи дека интернетот во Иран каков што беше некогаш можеби никогаш нема да се врати.
„Постојат гласини“, изјавил Рашиди. „Некои луѓе велат дека ако работите се вратат во нормала, нема да има интернет. Ќе има само национален интернет.“
Мадори се согласи со таа проценка. „Тие се подготвуваат за долгорочно, за ова да биде начинот на кој работите ќе функционираат долго време“, заклучи тој.
